ТВ Бачка Врбас

ТВ Бачка Врбас

Друштво

143 године од оснивања Црвеног крста Србије

Редакција ТВ Бачка | 7. februar 2019. | 14:27 | Друштво

143 године од оснивања Црвеног крста Србије

Црвени крст Србије основан је на данашњи дан, под називом Српско друштво Црвеног крста, тачно пре 143 године, на иницијативу др Владана Ђорђевића. За првог председника изабран је Митрополит Михајло Јовановић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашњег времена. Црвени крст је путем Прогласа обзнанио своје постојање, и јавност упознао са циљевима и дужностима. Истовремено, грађани су позвани да се учлане и оснују пододборе широм земље. Током оснивачке године, Друштво је окупило првих 2.000 чланова и формирало 35 пододбора у земљи. Први задатак Црвеног крста био је збрињавање избеглих због Херцеговачког устанка.

Исте године, на иницијативу Црвеног крста, Кнежевина Србије приступила је Женевским конвенцијама. Кнежевина Србије је високо ценила залагање Друштва у пружању помоћи свим угроженим људима, а основни задатак тадашњег Црвеног крста био је помоћ војном санитету. Кнез Милан Обреновић одликовао је председника Црвеног крста Великим крстом Таковског реда, а 11.јуна 1876.године Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста.

Рад Друштва од почетка је био усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава за помоћ угроженима, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао велику помоћ војном санитету. Без обзира на тешкоће и узастопне ратове, велики број рањеника, избеглица и тешкоће са којима се друштво суочавало, хумана идеја Црвеног крста се ширила, тако да је 1885.године Српско друштво Црвеног крста већ имало 105 пододбора.

У Српско-Бугарским ратовима, Српско друштво Црвеног крста обављало је евакуацију и збрињавање рањеника са својих 45 санитетских возила, 37 покретних болница и санитетским возом. Српско друштво Црвеног крста је издејствовало да врховни командант Краљ Милан, дозволи транспорте европских друштава Црвеног крста преко Србије као помоћ за Бугарску, са којом је Србија била у рату, поштујући Женевску конвенцију.

Законским одредбама из 1896.године Друштво је постало аутономно, његов амблем заштићен од злоупотреба, добијене су повластице на желеници, право на бесплатно коришћење телеграма, ослобођење од царинских дажбина, као и од свих такси од земаљских власти. Темељи Дома Црвеног крста ударени су јуна 1879. године у Симиној улици Бр. 19 у Београду, где се Црвени крст Србије и данас налази.

У првом светском рату Друштво је деловало у земљи и иностранству. Наиме, део Српског Друштва остао је у Београду и Крушевцу, седиште се преместило у Ниш, део се са војском и Владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску. Друштво је наставило рад 1918. године и већ 1920. године имало 40 пододбора и око 30.000 чланова. У то време велику помоћ народу преко Црвеног крста, пружали су наши исељеници. Српско друштво Црвеног крста одржало је 25. децембра 1921. године свој последњи годишњи скуп и своје тековине пренело је на свог наследника – Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Црвени крст је и касније мењао име и зависности од имена државе у којој је постојало. Током другог светског рата Друштво је деловало под именом Друштво Црвеног крста Краљевине Југославије, а крајем 1944. године у свим републикама основани су главни одбори Црвеног крста

У периоду распада бивше Југославије, Црвени крст Србије наставио је да остварује своје задатке збрињавајући велики број избеглица и расељених, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора, углавном од Међународног комитета Црвеног крста, Међународне Федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација, од Светског програма хране, Хуманитарног бироа Европске уније и националних друштава и донатора који су пружали помоћ током деведесетих и почетком овог века, у количини од 650.000 тона. Распад СФРЈ проузроковао је издвајање организација Црвеног крста из јединствене организације која је деловала на територији целе бивше Југославије, а Црвени крст Србије и Црвени крст Црне Горе су наставили са радом као Југословенски Црвени крст. Августа 1993.године Међународни комитет Црвеног крста потврдио је континуитет Националног друштва Југословенског Црвеног крста у непрекидном трајању од међународног признања два друштва од 1876.годи

Данас је Црвени крст Србије Национално друштво. Међународно признање је потврђено 2006 године. Црвени крст Србије данас броји 183 општинске тј градске органиазције, у којима ради 750 професионалаца и преко 60 хиљада волонтера; посебно се ангажује у пружању помоћи свима којима је помоћ потребна - без разлике у погледу било које различитости - социјалне, верске, расне, у погледу пола, узраста, политичког или било којег другог опредељења. Кроз различите социјалне програме Црвени крст помаже социјално угрожено становништвошто што у нашем друштву чини преко 10 одсто од укупног броја становника, ради на мотивацији добровољних давалаца крви, обукама за пружање прве помоћи, припремама и деловању у несрећама, ширењу знања о међународном хуманитарном праву, и многим другим хуманитарним програмима.

 

Фотографија: Надежда Петровић

Извор: Црвени Крст Србије

Komentar

CAPTCHA code

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo Vas da se prilikom pisanja komentara pridržavate pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija neće odobriti komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara. Komentar će biti objavljen nakon što urednik pregleda tekst.

Ostale vesti iz ove kategorije